Zbog čega su važni funkcionalni ortodontski aparati?
Funkcionalni ortodontski aparati su veoma efikasno rešenje, koje pacijentu pomaže da zube vrati u idealnu poziciju. Nemogućnost pravilnog zagrižaja može dovesti i do pratećih neprijatnosti: disanja na usta, hrkanja i prekomerne salivacije. Ovi problemi mogu u mnogome otežavati život pacijenta i dovoditi ga u neprijatne situacije. S obzirom na to da su u pitanju deca, izrazita nepravilnost položaja zuba i vilica može biti razlog za distanciranje od vršnjaka. U osetljivom dečijem uzrastu, povlačenje u sebe može ostaviti trajne posledice i psihičke traume.
Ovi aparati su specifični po tome što njihovo prisustvo u usnoj duplji za rezultat ima promenu tonusa i aktivnosti mišića orofacijalne regije. Oni potpomažu usmeravanje snage mišića jezika, usana i obraza ka zubima u nepravilnoj poziciji. Vilice pacijenata se na ovaj način dodatno stimulišu i usmeravaju u željenom pravcu.
Prekomerna isturenost zuba gornje, odnosno donje vilice, posledica je genetskog nasleđa, ali i loših navika, poput sisanja prsta ili guranja jezika. Nepravilan zagrižaj se manifestuje kroz nekoliko formi: dubok, strm, distalni ili otvoren. Deca koja su dugo koristila flašicu takođe mogu imati ovu vrstu defekta. Korekcija nepravilnih orofacijalnih funkcija (prevashodno disanja, gutanja i govora) nastalih nakon hirurškog uklanjanja krajnika takođe se postiže funkcionalnim ortodontskim aparatima.
Da li su funkcionalni ortodontski aparati isto što i dečije proteze?
Iako mnogi funkcionalne ortodontske aparate poistovećuju sa takozvanim dečijim protezama, oni to zapravo nisu. Jedna od bitnih razlika je što oni nisu izvor sila pomeranja zuba i što se sa njima ne može jesti i pričati.
Na osnovu otiska i konstrukcionog zagrižaja pacijenta, u zubotehničkoj laboratoriji se pravi odgovarajući aparat.
Ukoliko je potrebno, za obe vilice se mogu izraditi izjedna ili pak zasebno, ali se uvek moraju koristiti zajedno. Svaka od polovina ovog pločastog aparata sadrži akrilatnu kosinu i šrafove kojima se vilice šire.
Kada je najbolje vršiti korekciju zagrižaja?
Preporučljivo je nošenje funkcionalnih ortodontskih aparata u periodu intenzivnog rasta. Za devojčice je taj uzrast oko 11. godine, a za dečake oko 13. Nakon ovog doba, rezultati nisu toliko efikasni i permanentni. Stoga je kasnije najčešće potrebno pribegavati invanzivnijim, najčešće hirurškim zahvatima.
Mada ostavljaju pomalo rogobatan utisak, funkcionalni ortodontski aparati su jednostavni za korišćenje i postavljanje. Pacijent ih sam stavlja, skida i jednostavno održava njihovu higijenu pastom i četkicom za zube. Njihovo svakodnevno nošenje ne iziskuje neprijatnost ili poseban napor.
Važno je pomenuti da, osim pokretne, postoji i fiksna vrsta ovih aparata. Ona isto služi za korigovanje nepravilnosti orofacijalnih funkcija, odnosno nepravilnosti zagrižaja. Oni se koriste zajedno sa bravicama na fiksnim aparatima, a na redovnim kontrolama ortodont vrši neophodne modifikacije.
Specijalisti iz Stomatološke ordinacije Dr Minić već dugi niz godina uspešno sprovode ortodontsku terapiju. Odgovarajućim metodama i savetima, doprinose zdravom razvoju vilica kod dece.
Osim toga, nastoje da roditeljima i njihovim mališanima ukažu na važnost preventivne i dečije stomatologije. Upućujući ih u pravilno održavanje higijene usta i zuba, te u korekcije koje je neophodno izvršiti, oni zdušno rade na održanju opšteg oralnog zdravlja. Znajući sa koliko nepoznanica se roditelji susreću, podstiču pravilnu edukaciju kako bi cela porodica imala zdrave i lepe zube.
