Šta podrazumeva potpuna rekonstrukcija osmeha?
Kada nedostaje jedan zub, nekoliko zuba ili je stanje postojećih zuba takvo da je potrebna veća rekonstrukcija, cilj terapije nije samo „popuniti prazninu“ u osmehu. Potrebno je ponovo uspostaviti pravilno žvakanje, stabilan zagrižaj, prirodan izgled zuba i dugoročnu funkciju celog stomatognatnog sistema.
Upravo zbog toga se kod složenijih slučajeva implantologija i zubna protetika ne posmatraju odvojeno.
Zubni implant predstavlja osnovu na kojoj se nadoknađuje izgubljeni zub, dok protetski rad – krunica, most ili kompletna fiksna konstrukcija – predstavlja deo koji pacijent vidi i svakodnevno koristi.
Potpuna rekonstrukcija osmeha može podrazumevati različite vrste terapije, u zavisnosti od toga koliko zuba nedostaje, u kakvom su stanju preostali zubi, kakvo je stanje vilične kosti i kakav je zagrižaj pacijenta.
Kod jednog pacijenta može biti dovoljan jedan implant i jedna keramička krunica. Kod drugog je potrebno nadoknaditi nekoliko zuba pomoću implantata i mosta. Kod pacijenata koji su izgubili većinu ili sve zube mogu se planirati kompleksna rešenja u kojima više implantata nosi kompletan fiksni protetski rad.
Zbog toga ne postoji jedno univerzalno rešenje za rekonstrukciju osmeha. Terapija se planira individualno, tako da hirurški deo – položaj i broj implantata – odgovara budućem protetskom radu.
Planiranje počinje od konačnog rezultata
Jedna od najvažnijih stvari kod savremene implantologije jeste da se ne razmišlja samo o tome gde postoji dovoljno kosti za postavljanje implantata. Potrebno je unapred razmišljati i o tome gde treba da se nalazi budući zub.
Položaj implantata utiče na oblik krunice, raspored opterećenja prilikom žvakanja, izgled desni, higijenu i izgled kompletnog osmeha.
- stanje zuba i desni
- količina i kvalitet vilične kosti
- položaj i odnos vilica
- zagrižaj
- broj zuba koji nedostaju
- raspored budućih implantata
- vrsta protetskog rada
- očekivanja pacijenta u pogledu funkcije i estetike
Implant nije isto što i novi zub
Pacijenti često pod pojmom „implant“ podrazumevaju kompletan novi zub. Međutim, implant je zapravo deo sistema.
Zubni implant se ugrađuje u viličnu kost i preuzima funkciju korena izgubljenog zuba. Nakon odgovarajućeg perioda zarastanja i oseointegracije na implant se postavlja protetska nadoknada.
Upravo protetski deo terapije određuje kako će konačni zubi izgledati i kako će funkcionisati tokom govora i žvakanja.
- pojedinačna krunica
- više povezanih krunica
- most na implantima
- kompletan fiksni rad za jednu vilicu
Single krunica – kada nedostaje jedan zub
Kada pacijentu nedostaje jedan zub, jedno od najčešćih rešenja jeste postavljanje jednog implantata i izrada pojedinačne, odnosno single krunice.
Velika prednost ovog pristupa jeste što se izgubljeni zub može nadoknaditi bez potrebe da se zbog izrade klasičnog mosta bruse susedni zdravi zubi.
Nakon što implant postigne potrebnu stabilnost, izrađuje se krunica koja treba da bude usklađena sa susednim zubima po obliku, veličini, boji, položaju, kontaktima sa susednim zubima i odnosu sa zubima suprotne vilice.
Kvalitetna single krunica ne bi trebalo da izgleda kao „implantološki zub“. Cilj je da se što prirodnije uklopi u postojeći zubni niz. Posebno je zahtevna prednja regija, gde osim same krunice veliku ulogu imaju položaj implantata, oblik desni i način na koji krunica izlazi iz gingive.
Kada nedostaje više zuba – krunice u nizu i mostovi na implantima
Ako pacijentu nedostaje nekoliko susednih zuba, nije uvek potrebno ugrađivati po jedan implant za svaki izgubljeni zub.
U određenim situacijama dva ili više implantata mogu biti nosači za povezane krunice odnosno most.
Na primer, kod nedostatka tri zuba može se, kada anatomski i funkcionalni uslovi to dozvoljavaju, planirati protetski rad koji se oslanja na manji broj pravilno raspoređenih implantata.
Odluka o broju implantata ne donosi se samo na osnovu broja zuba koji nedostaju. U obzir se uzimaju položaj zuba, kvalitet kosti, očekivano opterećenje, dužina raspona i stanje suprotne vilice. Zato povezane krunice i implantološki mostovi moraju biti deo jedinstvenog plana terapije.
Pojedinačne ili povezane krunice – šta je bolje?
Ne postoji odgovor koji važi za svakog pacijenta.
Pojedinačne krunice imaju prednost što svaki implant i njegov protetski deo funkcionišu kao zasebna jedinica. U određenim situacijama mogu omogućiti jednostavnije održavanje i veoma prirodan izgled pojedinačnih zuba.
Povezane krunice i mostovi mogu imati prednost kada je potrebno raspodeliti opterećenje između više implantata ili kada raspored implantata i nedostatak zuba zahtevaju drugačiju konstrukciju.
Protetičar zato ne bira rešenje samo prema estetici. Analiziraju se biomehanika, zagrižaj, dostupni prostor, položaj implantata i mogućnost održavanja higijene.
Kada se radi kompletna vilica
Kod pacijenata koji su izgubili sve ili gotovo sve zube jedne vilice terapija je znatno kompleksnija.
U takvim slučajevima može se planirati fiksna implantoprotetska rehabilitacija, poput sistema All-on-4 ili All-on-6, gde četiri ili šest implantata predstavljaju nosače kompletnog protetskog rada.
Ovde više ne govorimo o nadoknadi jednog zuba, već o projektovanju čitavog zubnog niza. Potrebno je definisati položaj budućih zuba, visinu i širinu zuba, odnos gornje i donje vilice, liniju osmeha, potporu usnama, izgled desni, način žvakanja i raspodelu sila na implantate.
Zbog toga se kod kompletnih rehabilitacija hirurgija i protetika moraju planirati zajedno.
Titanijumska prečka – stabilna osnova za velike protetske radove
Kod određenih kompletnih implantoprotetskih rehabilitacija koristi se titanijumska prečka ili titanijumska konstrukcija koja povezuje implantate i predstavlja čvrstu osnovu za završni protetski rad.
Njena uloga nije estetska – pacijent je praktično ne vidi – već pre svega konstrukciona.
Prečka povezuje više implantata u jednu celinu i omogućava da se opterećenje koje nastaje prilikom žvakanja rasporedi kroz celu konstrukciju.
Na ovu osnovu se zatim izrađuje završni protetski deo sa zubima, a kada je potrebno nadoknaditi i izgubljena meka tkiva, oblikuje se i deo koji imitira prirodnu gingivu.
Upravo je preciznost ovakvih velikih radova izuzetno važna. Konstrukcija mora pravilno nalegati na implante, a istovremeno omogućiti odgovarajuću funkciju i održavanje higijene.
Privremeni zubi su važan deo terapije
Kod velikih implantoprotetskih rehabilitacija konačni rad se često ne postavlja odmah. Pacijent u određenoj fazi dobija privremeni protetski rad.
Njegova uloga nije samo da pacijent ne bude bez zuba tokom perioda zarastanja. Privremeni rad omogućava stomatološkom timu da prati funkciju zagrižaja, odnos vilica, dužinu i položaj budućih zuba, estetiku osmeha, govor i potporu usnama i licu.
Na osnovu reakcije tkiva i funkcionisanja privremenog rada mogu se napraviti korekcije pre izrade definitivnih krunica. Zbog toga privremena faza kod velikih rekonstrukcija često predstavlja važan korak ka preciznijem završnom rezultatu.
Kako nastaje definitivna krunica?
Krunica je samo završni proizvod procesa koji uključuje više koraka.
Najpre je potrebno dobiti precizne podatke o položaju preparisanog zuba ili implantata, okolnim zubima, gingivi i suprotnoj vilici.
Kod tradicionalnog pristupa uzima se otisak koji se prosleđuje dentalnoj laboratoriji. Na osnovu njega protetičar i zubni tehničar planiraju i izrađuju buduću krunicu ili most.
Krunica se zatim proba, proveravaju se kontakti, zagrižaj, boja i oblik, nakon čega se po potrebi dodatno koriguje pre definitivnog postavljanja.
Kod savremene digitalne stomatologije veliki deo ovog procesa može se obaviti digitalnim putem.
CEREC tehnologija – od digitalnog skena do keramičke krunice
U ordinaciji Dr Minić koristi se CEREC CAD/CAM tehnologija, koja omogućava digitalno skeniranje i kompjuterski vođenu izradu keramičkih nadoknada.
Umesto klasičnog otiska, pripremljeni zub i okolna tkiva mogu se snimiti intraoralnom 3D kamerom.
Na osnovu digitalnog skena formira se trodimenzionalni model na kome stomatolog projektuje buduću krunicu.
Nakon projektovanja podaci se šalju glodalici, koja izrađuje krunicu iz keramičkog bloka. Krunica se zatim dodatno obrađuje, karakterizuje i glazira, nakon čega se proveravaju njen oblik, kontakti i zagrižaj i sledi definitivno postavljanje.
Kod odgovarajućih slučajeva ovaj proces omogućava izradu keramičke krunice u jednom dolasku.
CEREC zato nije samo način da se krunica napravi brže. Digitalni workflow omogućava da se čitav proces – od skeniranja do projektovanja i izrade – odvija uz visok nivo kontrole i preciznosti.
CEREC ili klasična izrada kod protetičara?
Ove dve metode ne treba posmatrati kao međusobno isključive.
CEREC je naročito praktičan kod pojedinačnih keramičkih nadoknada i određenih manjih protetskih radova, gde digitalna izrada omogućava brzo projektovanje i proizvodnju krunice.
Kod velikih i kompleksnih implantoprotetskih radova proces može uključivati više faza, detaljno protetsko planiranje i saradnju stomatologa protetičara i dentalne laboratorije.
Koji će način biti izabran zavisi od konkretnog slučaja. Najvažnije pitanje zato nije da li je krunica napravljena digitalno ili tradicionalno, već da li je izabrana tehnologija odgovarajuća za protetski problem koji treba rešiti.
Estetika nije samo izbor boje krunice
Kod rekonstrukcije osmeha često se najveća pažnja posvećuje boji budućih zuba, ali prirodan rezultat zavisi od mnogo više faktora.
Posmatraju se proporcije svakog zuba, odnos širine i visine krunice, položaj ivica zuba, transparencija keramike, tekstura površine, odnos zuba i desni, simetrija osmeha i položaj usana prilikom govora i smejanja.
Posebno kod kompletnih rehabilitacija cilj nije napraviti niz identičnih, maksimalno belih zuba. Dobro planiran protetski rad treba da odgovara licu, godinama, položaju usana i individualnim karakteristikama pacijenta.
Funkcija je jednako važna kao estetika
Krunica može izgledati savršeno, ali ukoliko zagrižaj nije pravilno podešen, dugoročni rezultat može biti kompromitovan.
Kod implantata je pravilna raspodela sila posebno važna jer implant nema potpuno isti sistem amortizacije opterećenja kao prirodan zub.
Zato se tokom izrade završnog rada detaljno proveravaju kontakti između gornjih i donjih zuba i način na koji pacijent pomera vilicu.
Kod velikih rehabilitacija upravo pravilno projektovan zagrižaj predstavlja jedan od ključnih elemenata dugoročne stabilnosti rada.
Jedan implant, nekoliko implantata ili kompletna rekonstrukcija?
Ako nedostaje jedan zub, često se može ugraditi jedan implant sa pojedinačnom krunicom.
Ako nedostaje nekoliko zuba, mogu se koristiti implantati kao nosači pojedinačnih ili povezanih krunica i mostova.
Ako nedostaje većina ili svi zubi, mogu se planirati kompletne fiksne rehabilitacije poput All-on-4 ili All-on-6 sistema.
Zato broj implantata nije jedini parametar koji određuje kvalitet terapije. Jednako je važno šta će se na tim implantatima napraviti i kako će cela konstrukcija funkcionisati kao jedinstven sistem.
Koliko traje kompletna implantoprotetska terapija?
Trajanje zavisi od obima terapije i početnog stanja pacijenta.
Kod jednostavnijih protetskih zahvata završni rad može biti izrađen veoma brzo, dok kod implantološke terapije treba računati i na period potreban da implant postigne stabilnu vezu sa viličnom kosti.
Ako su potrebni vađenje zuba, nadoknada kosti ili druge dodatne procedure, terapija može imati više faza.
Kod određenih implantoloških slučajeva moguće je postavljanje privremenog rada ubrzo nakon ugradnje implantata, dok se definitivni rad izrađuje nakon odgovarajućeg perioda zarastanja.
Precizan vremenski plan moguće je napraviti tek nakon pregleda i analize snimaka.
Ko sve učestvuje u potpunoj rekonstrukciji osmeha?
Kod složenijih terapija najbolji rezultat nije proizvod samo jednog zahvata.
Implantolog mora pravilno planirati i postaviti implantate. Protetičar planira oblik, funkciju i konstrukciju budućih zuba. Kod određenih radova dentalni tehničar učestvuje u laboratorijskoj izradi i individualizaciji protetske nadoknade.
Digitalne tehnologije poput intraoralnog skeniranja, CAD/CAM projektovanja i CEREC sistema dodatno povezuju ove faze.
Zbog toga se kvalitet kompletne rekonstrukcije osmeha najviše vidi upravo u tome koliko dobro svi delovi terapije funkcionišu zajedno.
Od implantata do prirodnog osmeha
Savremena implantologija omogućava da se nadoknadi jedan, nekoliko ili čak svi izgubljeni zubi. Međutim, sam implant predstavlja samo osnovu terapije.
Konačan rezultat nastaje tek kada se pravilno povežu implantologija, protetika, funkcija zagrižaja, estetika i tehnologija izrade budućih zuba.
Kod nekog pacijenta to će biti jedna individualno izrađena keramička krunica. Kod drugog će to biti most na nekoliko implantata, a kod trećeg kompletna fiksna rekonstrukcija na titanijumskoj konstrukciji.
U Stomatološkoj ordinaciji Dr Minić plan terapije prilagođava se početnom stanju i potrebama svakog pacijenta – od pojedinačnih implantata i krunica, preko implantoloških mostova, do kompleksnih All-on-4 i All-on-6 rehabilitacija.
Potrebna vam je implantološka ili protetska terapija?
Prvi korak je pregled i detaljna dijagnostika. Na osnovu stanja zuba, desni i vilične kosti moguće je napraviti individualni plan terapije i utvrditi da li je najbolje rešenje pojedinačni implant, implantološki most ili kompletna rekonstrukcija osmeha.
Zakažite pregled u Stomatološkoj ordinaciji Dr Minić u Beogradu i saznajte koje implantoprotetsko rešenje odgovara vašem slučaju.
