Disanje na usta – loša navika koja utiče na celokupno zdravlje

Ukoliko dišemo na usta, nivo pljuvačke se smanjuje. Samim tim usna duplja postaje kisela sredina. Ovaj problem je naročito izražen u toku noći, jer se pH vrednost može spustiti i do 3,6.

Disanje na usta je loša navika koja utiče na celokupno zdravlje, uključujući i zube.

Svi smo svesni da je disanje radnja bez koje nema života. To potvrđuje i činjenica da bez hrane možemo da živimo nekoliko nedelja, bez vode nekoliko dana, ali bez vazduha samo par minuta.

Glavnu ulogu u disanju ima nos. Ovaj organ zagreva, vlaži i filtrira udahnuti vazduh tako da obezbeđuje potrebnu količinu čistog vazuha, neophodnog za rad svih organa. Istovremeno, priprema donje disajne puteve za njegov prolaz.

Iako se disanje obavlja kroz nos, pojedini ljudi dišu na usta. U većini slučajeva ovo stanje je posledica opstrukcije nazalnih puteva izazvana alergijom, polipima u nosu ili devijacijom septuma. Mada i česte respiratorne infekcije i uvećani krajnici mogu da dovedu do problema.

S obzirom da svojim morfološkim i funcionalnim karakteristika usta nisu predviđena za ovu funkciju. Stomatološka ordinacija Dr Minić vam otkriva kako disanje na usta utiče na zdravlje zuba.

Disanje na usta menja pH vrednost usne duplje

Disanje na nos podstiče proizvodnju pljuvačke, koja održava normalnu pH vrednost usta – između 6 i 7.

Ukoliko dišemo na usta, nivo pljuvačke se smanjuje. Samim tim usna duplja postaje kisela sredina. Ovaj problem je naročito izražen u toku noći, jer se pH vrednost može spustiti i do 3,6.

Kisela sredina ne pogoduje zdravlju zuba. Zapravo, donja granica pH vrednosti koja ne šteti zubima iznosi 5,5. Kada se pH vrednost spusti ispod ovog nivoa kiselina počinje da nagriza zubnu gleđ. Kao posledica demineralizacije javljaju se mnogi problemi sa zubima, naročito učestali karijes.

Usled smanjenih pH vrednosti dolazi i do lošeg zadaha, te je halitoza čest pratilac ljudi koji dišu na usta.

Loša navika koja utiče na gingivu

Disanje na usta isušuje sluzokožu usne duplje, te se javlja kserostomija, tj. sindrom suvih usta.

Smanjena količina pljuvačke otežava ne samo prirodno samoprečišćavanje zuba, već i održavanje vlažnosti usne duplje, što se negativno odražava na desni. One postaju otečene, crvene i krvare prilikom pranja ili tokom jela, a zatim i spontano. Odnosno, desni počinju da krvare bez ikakvih spoljašnjih uticaja.

Ukoliko se upala desni ne leči, vremenom se razvija parodontopatija. U pitanju je teško oboljenje potpornog tkiva zuba koje vodi ka gubitku zuba, te disanje na usta nikako ne treba zanemariti.

Disanje na usta izaziva deformitete u vilici

U dužem vremenskom periodu, ova navika može da dovede i do izobličavanja lica. Lice postaje uže, jagodice se gube, nos krivi, a vilica se povlači ka nazad. U tom slučaju nestaje ravnoteža između mišića jezika, usana i obraza, pa dolazi do krivljenja zuba i nepravilnog zagrižaja.

Da bi ortodontski tretman bio efikasan, neophodno je otkloniti i lošu naviku disanja kroz usta. U protivnom, terapija traje znatno duže, a postoji opasnost da se vrati prethodno stanje nakon skidanja fiksne proteze ili folije za ispravljanje zuba.

Stomatološka ordinacija Dr Minić ima tim iskusnih stomatologa specijalista protetike, ortopedije vilica i oralne hirurgije koji će pronaći najbolje rešenje za komplikacije izazvane disanjem na usta.

Najnovije sa bloga

Zakažite besplatan pregled ili on-line konsultacije!